14.02.2018.

We began with honesty. Let us end in it too

Kad bi barem ljudi dobro razmislili prije nego nešto izuste... pa te ne bi ostavili da misliš šta ćeš sad sa tom, za tebe bolnom, informacijom... i šta se tad radi...

Ali ne možeš programirati nikoga da uvijek uradi onako kako tebi odgovara. Mrzim ovakvu svoju preosjetljivost i to što mi je sve važno. Jer, možda i nije sve važno, možda od nečega treba samo dići ruke.

Ovaj 14.2. je meni uvijek loš dan, uvijek se nešto loše desi.

I šta ja uradim kad se unervozim i kad ne znam šta bih? Pa upišem još 2 kursa popodne, a teretanu pomjerim prije posla, pa ipak radi od 6, jel. Naučit ću ja taj arapski, pa makar.

Kao da to sve nešto pomaže. Ali eto, nek se nešto dešava.

Baš loš dan.




Hejt za ovu pjesmu.